Poema Kišinjevska ruža, nastala 2010. godine, predstavlja sumiranje pesničkog angažmana Ota Tolnaija, u vreme raspada sistema vrednosti tokom proteklih decenija. Ovidijevska nostalgija ključna je tema Tolnaija. Svoje junake on regrutuje iz teško uhvatljive tipološke kategorije šarmantnih opsenara, sa osebujnim lirskim potencijalom. Poema ima više slojeva, pa i onaj puškinski (Kišinjev je bio mesto Puškinovog progonstva 1821. godine) i gogoljevski (jedan od ispiratora Tolnaijeve poeme je Čičikov, junak Gogoljeve poeme Mrtve duše).
Naslovna metafora, sa svojim brojnim filijacijama, u sazvučju je sa pustinjskom ružom. Pred čitaocem se odvija potraga za tajanstvenim vetrovaljem, koji se može naknadno oživeti spasonosnom vlagom. Pesnik plasira svoj dečački alter ego, malenog potrčka iz ubožnice, koji se na sve načine dovija da dobavi čarobni napitak. Sižejna i kompoziciona okosnica poeme je osvešćeni iskorak ka autentičnosti. Za pesnika to je igra, umetnost, koja nadvladava sve tegobe egzistencije.
Draginja Ramadanski
.png){kind=logo}
