NIZ VODOPAD MISLI

Niz vodopad misli je druga zbirka poezije Jelene Kostić. I ova, kao i prethodna zbirka je nastala na talasima osećanja. Poezija ove autorke je veoma sentimentalna, ali nije jednolična, već je i tematikom i promenom ritma valovita, turbuletna.
Lirski subjekat transponuje ono što se spuštalo „niz vodopad misli“, konstatujući u pesmi Ne može čovek sve da ima:

...Ne može čovek sve da ima,
niti srcu sve da prima,
i kad dobija i kad gubi
ne sme razum da izgubi,
mora čvrsto da se drži
u životu da izdrži,
mora dosta da se daje
da mu život duže traje...

U kojoj se jasno ističe da je suština u velikodušnosti i davanju.
Skromnost je vrlina, ali je otvornost veoma poželjna, uz dozu obazrivosti i zato će lirsko ja iz ove poezije priznati da se „boji sreće“, ali da je ujedno i veoma samosvesno, što će potvrditi u pesmi Laskavac:

...A za mene ti ne brini,
ne dam se ja tako lako,
ne može baš sa mnom svako,
ni dobro, ni naopako,
to je tako ‒ baš svakako...

Koja poprilično oslikava stil i kvalitet ove poezije ‒ naizgled lapidarna i laka, što je samo maska iza koje se kriju duboke i značajne poruke.
Ta zagonetnost i tajanstvenost ove poezije rasvetliće se u pesmi Zagonetka:

...A život je právi rebus
koji stvara zagonetne puteve svoje,
ali kada je ljubav iskrena i práva,
tada se kockice života u rebusu spoje
kao sada u trenutku ovom za nas oboje...

Kojom se potvrđuje samosvesnost da je život komplikovan i da je rebus, ali rebus koji se sâm rešava, ukoliko su stvari práve.
Ta „nepodnošljiva lakoća postojanja“ koja isijava iz ovih stihova, koji se prosto nižu, čini još jedan od kvaliteta ove poezije. Pitkost i ležernost su još izraženije u pesmi Život je lep:

Život je lep
i kada loše ti ide,
kada ti mnogi na sreći zavide,
tome ne daj ništa pride,
teži ka tome da te
srećnog i nasmejanog vide ‒
ugušićeš tako
lošu stranu života,
ostaće samo svetla,
puna osmeha i krasota.

Što i jeste cilj spusta niz ovaj vodopad misli ‒ sačuvati osećaj i svest o lepoti života, čak i kada ne ide baš sve kako valja, dostojanstveno i uz osmeh. Osećaj za prvdu, kao i apostrofiranje iste, a i negovanje tradicionalnih, porodičnih vrednosti takođe nisu izostali u ovoj poeziji. Okvirna pesma je pesma autora Marka Lj. Ružičića ‒ Na talasima osećanja ‒ koja je gotovo i programska ‒ napisana od sedamdeset naslova pesama iz knjige Jelene (Cvetković) Kostić ‒ nalazi se na samom kraju zbirke, ali možete prvo pročitati nju i odmah uvideti kakva će vas plima osećanja zahvatiti nakon čitanja samo naslova ove autorke, a posle toga ostaje da se prepustite čitanju ‒ spustu niz ovaj vodopad misli ‒ što će vas relaksirati, oplemeniti i obnoviti i u čemu ćete uživati.

Marina Đenadić