Rada Ilić ne spada u gromoglasne i bučne pesnike koji dramatikom skreću pažnju. Njene reči ne ujedaju, ne bodu, ne bole, ne opterećuju i ne osuđuju. Zato što dolazi iz sveta harmonije i sklada, sa svojim bićem i prirodom, gde najveće, najteže i najsloženije istine svedene i razložene na najednostavnije forme, postaju lake i pitke za upotrebu, dobijajući na autentičnosti i snazi.
Njen stih, pripada klasičnoj formi, bez eksperimentisanja sa modernim pesničkim izrazima. U njemu je sve „pod konac“ – od rime do jasne misli kojom je pesnikinja nužni haos kreativnog čina gde je ustrepetala emocija često i dugo tumarala vijugavim klancima upitanosti, neizvesnosti, osamljenosti, tuge, razočarenja, poraza, obmana, strepnji i čežnji, izbrušen i uobličen u jezgrovite stihove u kojima, tek sa pokojom primesom sete, žubori život. Njen poetski univerzum satkan od raskošnih slojeva najtananijih vibracija ljudske duše ostvaruje onu hajdegerovsku tezu po kojoj je „pisanje uzimanje mere kojom pesnik kao najsvesnije ljudsko biće, dobija meru za širinu svoje suštine”.
Iz recenzije Stane Šehalić
| Karakteristika |
Vrednost |
| Kategorija |
POEZIJA
|
| Autor |
Rada Ilić
|
| Težina specifikacija |
0.5 kg |
| Izdavač |
CFP Apostrof |
| Pismo |
Ćirilica |
| Povez |
Broš |
| Godina | 2018 |
| Format | 12x20 |
| Strana | 224 |
.png){kind=logo}
