Iskra iskona, kao i prethodnih 12 Stojanovićevih pesničkih knjiga, u prepoznatljivom je znaku misaone poezije. Sam naslov sadrži simboličnu aliteraciju koja upućuje na višeslojnost ove knjige. Teško možemo zamisliti iskon bez iskre. Prva iskra je početak, sam iskon koji sebe pali i šalje na put. Iskon je početak putovanja iskre koja sebe traži i pronalazi na drugom putu na kojem uzrok i posledica često menjaju mesto. Kao da je u biti samoga života i postojanja paradoks i kao da je on glavni modus vivendi samog kosmosa. Ova knjiga pesama, na diskretan način bavi se i ovakvim pitanjima i paradoksima. Autor ne odustaje od velikih i najriskantnijih tema. On peva o ljubavi, smislu života, tradiciji, istoriji, pevajući o svetu i čoveku na njihovom putu od iskre iskona do sadašnjeg trenutka. Pored velikih tema i specifičnih formi, kao što je pesniku omiljena vilanela, u knjizi su svoje mesto našli neki veliki pisci iz prošlosti. Na samom početku knjige nailazimo na četiri velika imena svetske književnosti: Dantea, Helderlina, Dostojevskog i Rilkea. Kao i sve ostale Stojanovićeve pesničke knjige i ova je mali spev koji pokriva ogromni vremenski i prostorni raspon. Sve ovo pesnik postiže velikim pesničkim majstorstvom na formalnom planu i tananom pesničkom sublimacijom na najvažnijem, suštinskom planu.
Vidan P. Bogdanovic, urednik
