Ksaver Bajer, savremeni austriski pisac, rođen je 1977. godine u
Beču gde živi i radi kao slobodni umetnik.
Glavni protagonisti njegove zbirke Priče s Marijanom, za
koju je 2020. godine dobio prestižnu austrisku nagradu za najbolju
knjigu godine, su izvesna Marijana, za koju, uzgred rečeno,
ne znamo kako izgleda i koliko je stara, i ja- pripovedač, isto
tako mlađi čovek, neodređenog izglega i nepoznatog porekla. Marijana
u svakoj od ovih priča nastupa kao incijatorka, pratilja,
partnerka, savetnica, pa čak i domina glavnog junaka koji pokorno
i predano izvršava sve njene zahteve. Ona je ta koja mu zadaje
neobične zadatke, predlaže naizgled zabavne zajedničke ili poje
dinačne poduhvate stavljajući ga na ispite izdržljivosti i
hrabrosti. No, isto tako imamo situacije u kojima se Marijana
i pripovevač drže skupa pokušavajući da se združenim snagama
odupru pretećoj opasnosti. Samo jedan jedini put pripovedač
na kraju dana odlazi zadovoljan na počinak „ispunjen osećajem
euforije zbog proteklog dana, tog lepog, divnog i neponovljivog
dana radosti i čiste sreće“, ali i ta izjava, tipično bajerovska
ima efekat potuđenja. Naime, glavni junak je izriče nakon što
su on i Marjana uništili sve vredne i skupocene stvari prethod
no kupljene pod srećnim okolnostima na buvljoj pjiaci.
Priče s Marijanom ove zbirke Ksavera Bajera nižu se u razantnom tempu. I
u svakoj od njih ponavlja se gotovo identičan predložak: sve
počinje naizgled bezazleno, pokatkad čak i romantično, no, kako
radnja odmiče i događaji se nižu, glavni protagonisti upadaju
u situacje koje izmiču kontroli i prelaze u iracionalno.
U nekom trenutku neminovno dolazi do dramatičnog obrta koji
na kraju dobija jeziv ili fantastičan, pokatkad groteskan, a neretko
i nasilnički i morbidan ishod.
.png){kind=logo}
