Iz potrebe da empirijski istražim i saznam kakvu sliku o sebi imaju vernici krenula sam na celoživotni put istraživanja slike o sebi čoveka pred licem Božijim. Moja dilema bila je da li se čovek pred licem Njegovim obeshrabri ili ohrabri, da li se divi ili se stidi. Želela sam da upoznam tu moć identifikacije koju vernik uspe da ostvari i da u sebi prepozna sliku Božiju. Otpočela sam ovaj vlastiti projekat istraživanja u vreme kada je Bog bio „nepostojeći stranac“. Samo za pojedince – vernike – bio je dobrodošli spasitelj. Vernici su tada bili tihi posmatrači prolaznosti ovozemaljskih carstava.
I kad retrospektivno pogledam, sve vreme sam tragala za faktorima rizika za psihičko zdravlje da bi se oni prepoznali i izbegli. Moja prva istraživanja odnosila su se na rano učenje i na porodicu, te na njen uticaj na razvoj dece. Potom sam se bavila školom i, na kraju, religijom. I to uvek empirijski, prolazeći kroz sve faze istraživanja, od prikupljanja podataka do njihove obrade i interpretacija. Nikada nisam od rezultata očekivala apsolutnu istinu, ali sam od sebe uvek davala maksimum u želji da joj se približim.
.png){kind=logo}
