Delo je napisano u duhu najznačajnije evropske tradicije, oslonjeno na bogatu literaturu. Reč o delu koje istražuje fenomen smrti, oslanjajući se na dela Sokrata, Epikura, Šopenhauera, Frojda, Hegela, Kjerkegora, Jaspersa, Hajdegera, Kamija. Ljubomir Tadić je primetio da je svakom autoru teško da o svom delu govori nešto novo pošto je ono napisano. Primetio je da je odlučio da se bavi pojmom smrti zbog uvek prisutnog straha od nje i dodao da je osnovni postulat njegovog dela apoteoza ljubavi, koja jedina može da se smrti suprodstavi.
.png){kind=logo}
