Knjiga eseja U vlasti privida posvećena je posleratnoj poljskoj književnosti. O kakvim prividima je reč? Prividima poput onoga o velikom značaju poljske države u Evropi. Pišući o pojedinim piscima toga vremena i o njihovim delima, Fjut predstavlja poljsku istorijsko-književnu problematiku u širim, društvenim, istorijskim, kulturnim i ideološkim kontekstima. „Uveren sam da nas je u moćnu vlast privida najviše gurnula odbačenost. Pošto nas je siti i samozadovoljni Zapad odbacio, našli smo se u paklu dvadesetog veka, koji su nam pripremili nacistički i sovjetski totalitarizam zajedno [...].
Sebe smatramo integralnim delom Evrope, ali ako treba zajedno da snosimo odgovornost za njenu ugroženost i propadanje, prestajemo to da budemo. Uloga nevine žrtve smešta nas, Poljake, iza scene civilizacijskih procesa [...] čini nas jedinim depozitarima negde drugde zaboravljenih ili, prosto, uništenih vrednosti“.
Kao ilustracija pojava posleratne stvarnosti autoru su poslužile beletristička i memoarska književnost, publicistika i epistolografija. Predstavljeni problemi interpretirani su u tekstovima pisaca različitih generacija. Naročito je interesantan način na koji su emigrantski pisci i publicisti neposredno posle rata videli mesto Poljske u Evropi. Izdavačka kuća Albatros Plus 2011. godine objavila je izbor eseja Aleksandera Fjuta, pod naslovom Ni Zapad, ni Istok, a 2013. Prkosni autoportret Česlava Miloša.
| Karakteristika |
Vrednost |
| Kategorija |
ROMAN
|
| Autor |
Aleksander Fjut
|
| Težina specifikacija |
0.5 kg |
| Izdavač |
ALBATROS PLUS |
| Pismo |
Latinica |
| Povez |
Broš |
| Godina | 2017 |
| Format | 14,5x20,5 |
| Strana | 340 |
.png){kind=logo}
