LUCIJEVA ISPOVEST

Najpoznatije delo Pesoinog prijatelja Marija de Sa Karnejra.
Junak u romanu Lucijeva ispovest, mladi Portugalac razapet između Pariza i Lisabona, između umetničkih krugova i erotskih izazova, strada zbog zločina koji nije počinio.
Roman je snažna ispovest o tajanstvenom zločinu koja nastaje posle deset godina zatvora.
Pozornicom romana promiču Pariz i Lisabon na početku XX veka, veliki umetnici i prelepe i tajanstvene žene, od kojih će jedna učiniti junakovu sudbinu udesnom, neobični događaji na granici stvarnosti da bi sve vrhunilo kaznom bez zločina. Pre toga u ovom izrazito modernom romanu, u kome se prepliću san i java, smela fantastika i sušta stvarnost, pratimo priču o ljubomori i preljubi, o misteriji i tajanstvu, o prijateljstvu i ljubavi, o strasti i izdaji, o snazi poezije i o tajanstvenim ženama.
Srpsko izdanje Lucijeve ispovesti u Arhipelagu prvi je prevod Marija de Sa Karnejra na srpski jezik.


Rođen u Lisabonu 1890. godine, portugalski pisac i pesnik Mario de Sa Karnejro je izvršio samoubistvo u Parizu u prvim godinama Prvog svetskog rata. Živeo je kratko (1890-1916), počeo je da piše i prevodi vrlo rano, još kao dečak. Živeo je između Lisabona i Pariza boemskim životom i strasno odan literaturi.
Život Marija de Sa Karnejra obeležen je velikim unutrašnjim promenama i velikim prijateljstvima, jakim interesovanjem za moderno u umetnosti, velikim uzletima i padovima, od kojih će ga depresija na početku Prvog svetskog rata odvesti u samoubistvo, grozničavim htenjem da upozna i proživi što više iskustava svoje uzbudljive svakodnevice.
Sa francuskog je prevodio Igoa, a sa nemačkog Getea i Šilera.
Prelomni događaj u njegovom umetničkom životu je upoznavanje sa Fernandom Pesoom, koji će mu postati najbliži prijatelj i čovek koji ga je uveo u krug avangardnih i modernističkih pesnika. U Parizu je upoznao slavnog portugalskog slikara Giljerma de Santa-Ritu.
Zajedno s Fernandom Pesoom i Almadom Negreirosom, Sa Karnejro pisao je za časopis Orfej, poznat po svom kosmopolitizmu i snažnom uticaju evropske avangarde. Orfej je izazvao burne reakcije u portugalskom društvu zbog svog izrazitog modernizma: objavljena su samo dva broja časopisa, dok treći broj, iako pripremljen, nikada nije objavljen zbog burnih reakcija i nedostatka novca. Orfej se u portugalskoj književnoj istoriji smatra najuglednijim i najvažnijim modernističkim časopisom čiji je značaj za prodor modernizma u portugalsku književnost ogroman. Mario de Sa Karnejro smatra se jednim od najznačajnijih pisaca iz „generacije Orfeja“.
Sa Tomasom Kabrerom Mlađim napisao je dramu Prijateljstvo (1912).
Objavio je, između ostalog, knjigu novela Nebo u vatri (1915) i knjigu pesama Disperzija (1913), dok mu je jedan rukopis pesama objavljen više od dvadeset godina posle smrti.
Najpoznatije delo Marija de Sa Karnejra jeste roman Lucijeva ispovest (1913) koji izražava kako dramu jednog života i jednog vremena, tako i avanagardne i moderne tendencije umetnika ovog doba koji razumeju da u starim formama više ne mogu izraziti vlastiti svet.
Junak u romanu Lucijeva ispovest, mladi Portugalac razapet između Pariza i Lisabona, između umetničkih krugova i erotskih izazova, strada zbog zločina koji nije počinio. Roman je snažna ispovest o tajanstvenom zločinu koja nastaje posle deset godina zatvora. Pozornicom romana promiču Pariz i Lisabon na početku XX veka, veliki umetnici i prelepe i tajanstvene žene, od kojih će jedna učiniti junakovu sudbinu udesnom, neobični događaji na granici stvarnosti da bi sve vrhunilo kaznom bez zločina.
Pre toga u ovom izrazito modernom romanu, u kome se prepliću san i java, smela fantastika i sušta stvarnost, pratimo priču o ljubomori i preljubi, o misteriji i tajanstvu, o prijateljstvu i ljubavi, o strasti i izdaji, o snazi poezije i o tajanstvenim ženama.
Srpsko izdanje Lucijeve ispovesti u Arhipelagu prvi je prevod Marija de Sa Karnejra na srpski jezik.