Znajući koliko sve živo pliva u radosti pred Božić, Dikens koristi taj veliki praznik da učini jedno veliko dobro ljudima.
Lakomog i svirepog bankara Skrudža pisac preobraća u čoveka, koji oseća tuđe bolove i hoće da pomogne bednima. Jer, mada je Božić najveći praznik, on veoma često pojača tugu nesrećnima, kojima čak ni Božić ne sme biti praznik!
Često mu je bilo teško da se pri završetku dela rastane sa svojim junacima. O ovoj pripoveci sam je rekao, kako je, dok ju je sastavljao, „plakao i smejao se, opet plakao i silno se uzbuđivao“; misleći o toj priči, šetao je nekoliko noći po zabačenim londonskim ulicama kasno, kad ceo čestit svet spava.
