Kletva je bačena... Ili ipak nije?
Košarkaški klub Markusove osnovne škole gubi svaku utakmicu već neko vreme. Ma koliko da se trude, pobede izostaju. Porazi se nižu. Do te mere da košarkaši veruju da su... ukleti!
Istovremeno, istraživači Jutarnjeg kluba ne uspevaju da reše nijednu misteriju nakon čupakabre za koju se ispostavilo da je kuče. I oni će poverovati da su ukleti.
Za razliku od njih, članovi Novinarskog kluba rešavaju sve.
Svima njima zajedničko je da su poverovali u zloduha! Iz enciklopedije su saznali da se na arapskom naziva gul, da se krije u senkama, pravi glasne, vrištave zvuke i donosi lošu sreću gde god da ode. A, da – i opseda grobove!
S takvim stvorenjem u mislima, lako je poverovati da su kletve moguće. Baš kao što je i u prošlosti nešto krenulo loše s raderfordskim košarkaškim klubim i sada se ponavlja, misle istražitelji oba kluba. Ali razmišljanja ne dele. Kao ni rezultate istrage. Jer smatraju da je potražiti pomoć znak slabosti. Isto kao što ih pritisak da budu uspešni zapravo parališe.
Sve dok…
Sve dok svi zajedno ne nauče da pravljenje grešaka nije uvek loša stvar; ponekad je to šansa da se nauči nešto. Pravljenje grešaka je navođenje sebe na razmišljanje kako da nešto bolje uradiš sledeći put. Ili da potražiš pomoć.
A gde idemo ako su nam potrebne informacije o nečemu, bilo čemu? Ovo je bilo pitanje upućeno našim istražiteljima.
Neko pita mamu. Neko tatu. Neko uzme enciklopediju. A zapravo, sve potrebne informacije nalaze se u biblioteci! U nju su pohrlili i istražitelji Jutarnjeg kluba.
Delovalo je da misteriju kletve nije moguće rešiti. Čuli su baršunaste, sablasne korake po školskim hodnicima, viđali ektoplazmu, čudne senke, čak i jednu visoku figuru, pogrbljenu, ljudsku, a opet ne samo ljudsku, kao da je tama dobila oblik; nešto što je moglo da hoda, opseda, lovi. Bio je to zloduh.
Čekaj, da li zlodusi postoje?
Avanture Jutarnjeg kluba – Zloduh u školi je knjiga koja uči da je zajedništvo neophodno; da sami nikad ne možemo toliko koliko kad s nekim udružimo snage. Da zatražiti pomoć nije znak slabosti već snage. Da je pružanje pomoći vrlina za koju se ne traži nikakva naplata. I da se svi odgovori na sva pitanja ovog sveta mogu otkriti onima koji… posećuju biblioteke!
.png){kind=logo}
