Na jednoj pustoj vijugavoj stazici, pustoj kao da se nalazi negde na kraju sveta, ležala je jedna cipela. Ležala je tako, sa svojim đonom, i pertlama, i isplaženim jezikom, sama i napuštena, sve dok na nju nije nabasao Skitnica, koji je prolazio tim pustim krajem. On je voleo da ide bos, pa mu cipela nije bila od koristi, ali pošto je putovao svetom i bio vrlo vešt u smišljanju priča, odmah je shvatio da ta cipela krije neku neobičnu dogodovštinu. Još kad je iz cipelskog mraka iščeprkao ceduljicu na kojoj je pisalo: „Onaj ko me odnese mom vlasniku postaće bogat“, bio je uveren da je ta neispričana priča neverovatno zanimljiva, s mnogo neobičnih junaka i uzbudljivih preokreta. Baš onakva kakvu najviše volite da čitate.
.png){kind=logo}
