Dva protagonista ovih Dijaloga – Makijaveli i Monteskje – dva velika predstavnika suprotstavljenih političkih pogleda – despotizma i liberalizma – razmatraju praktične implikacije primene svoga znanja u modernoj epohi. Za Monteskjea, rodonačelnika političkog liberalizma, teoretičara trodelne podele vlasti – tog zakonodavca naroda, kako je ostao zapamćen u istoriji političkih ideja Evrope – despotizam je u modernim vremenima ne samo nemoralan, jer je to uvek i bio, nego i neostvariv. Politička svest građana, industrijski polet i kompleksnost modernih političkih institucija, čine svaku tiraniju ne samo zastarelom nego i neefikasnom. Makiaveli koga potomstvo pamti po Vladaru, ne i po njegovom celokupnom praktičnom i teorijskom delu, brani suprotno stanovište: despotizam je spojiv sa modernim vremenima. Narod je nesposoban da upravlja sâm sobom, potrebna mu je zato čvrst ruka koja će ga voditi. Prepušten sâm sebi, on je sposoban tek za slepo nasilje i anarhiju. Politika je nespojiva sa moralom, reći će Makiaveli na samom početku Dijaloga i tako dati osnovni ton celoj raspravi. Razlozi koji Monteskjea nagone na zaključak kako je despotizam neprimerem modernom vremenu upravo su oni isti koje Makiaveli postavlja u odbranu modernog despotizma. To su ukratko glavne ideje knjige koja je kada se pojavila u Briselu 1865, bez imena autora, donela Morisu Žoliju, siromašnom i nepoznatom pariskom advokatu osudu od petnaest meseci zatvora. Otkrivena će biti kasnije – povodom najvećeg falsifikata stoleća, knjige Protokoli sionskih mudraca, izrađene na temelju manipulacije originalom. Žolijeva bi knjiga verovatno bila prepuštena zaboravu da jedan njen primerak nije došao do ruku anonimnog tvorca Protokola, tog „tajnog plana“ o svetskoj dominaciji koji su navodno skovali čelnici Svetskog izraelitskog saveta.
.png){kind=logo}
