Dirkemovci, ili francuska sociološka škola predvođena Emilom Dirkemom, bila je verovatno najtalentovanija grupa ikada sastavljena u istoriji sociologije. Ova grupa mladih filozofa, društvenih naučnika i istraživača beše jedna veoma blisko povezana intelektualna zajednica sa jasnim ciljem, vizijom i zadatkom. Taj zadatak je glasio: utemeljiti novu i opštu nauku o društvu, i to na naučnim i sasvim konkretnim epistemološkim i metodološkim osnovama. A nije im nedostajalo ni ambicije. Marljivo i predano, nastojali su da odgonetnu centralno pitanje sociologije ili teorije o društvu. Šta ljude drži na okupu? Šta je temelj društvenog poretka? Kako je društvo uopšte moguće? S jedne strane, dirkemovci su delovali poput svojevrsne naučne laboratorije, kluba ili kreativnog „kružoka” iz sociologije. Na drugoj strani, bili su i poput članova totalne institucije, odnosno getoizirane verske sekte ili kulta organizovanog oko ideja (ali i ličnosti) Emila Dirkema… Gotovo nadljudski analitičan, racionalan, marljiv, posvećen i konstantno zamišljen, Dirkem je još u mladosti dobio nadimak „Metafizičar”. I na svojim ranim predavanjima, bio je nedostižno strog, tehnički jasan i metodičan, ali i elokventan, harizmatičan i krajnje uticajan. Iako je govorio malo, koncizno i precizno, bio je osoba od autoriteta, izazivao je poštovanje i dominirao je svakom situacijom u kojoj se nalazio. Upravo zato, njegovi studenti – i potonji dirkemovci – svedočili su o tome da „onaj ko želi da pobegne od Dirkemovog uticaja, mora da pobegne sa njegovog časa”, odnosno da Dirkem zapravo „nije imao studente, već sledbenike”.
A. Kišjuhas i D. Marinković
