Preveo s francuskog: Dušan Janić
One pate kao i mi. I poput nas, uživaju u blagostanju. Nekad čak i bolje od nas, znaju da se nametnu lukavstvom i inteligencijom. Kako onda možemo nastaviti da ih tretiramo kao „stvari”, zadovoljavajući se samo time da osudimo zlostavljanje? Ali da li zbog toga treba da im dodelimo i prava, a ako treba, onda koja? I ko će se brinuti za njihovu primenu.
Da bismo odgovorili na ta pitanja, kao i na mnoga druga, Boris Sirilnik, etolog i neuropsihijatar, Elizabet de Fontene, filozof, i Piter Singer, osnivač pokreta za oslobađanje životinja i bioetičar, ukrštaju svoje poglede i sučeljavaju svoja znanja o problemima životinja. Intervjue je vodila Karin Lu Matinjon, novinar i pisac u saradnji sa Dejvidom Rozaneom, ornitologom.
Tri različita senzibiliteta, tri različita profesionalna iskustva, tri oblika angažmana: put je trasiran, bez obzira na razlike i proturečja, a delom zahvaljujući njima, da bi se zakonodavac primorao da napravi ugovor koji nam je potreban bez odgode, nama i našoj braći po animalnosti, u ime ljudskog dostojanstva.
Boris Sirilnik, naučnik svetskog glasa, jedan je od najistaknutijih francuskih neurologa, psihijatara, etologa i psihoanalitičara. Predavao je na više fakulteta u svojoj zemlji i inostranstvu. Posebno je poznat po razvoju teorijskog pojma „rezilijentnosti”, ali je zapažen i po javnom angažmanu povodom psihičkih bolesti i poremećaja, međuljudskih odnosa i ljudskog ponašanja. Direktor je istraživačkog centra u Tulonu i predsednik jednog velikog udruženja za promociju mira. Napisao je više knjiga od kojih su najpoznatije Scenario ljudskog ponašanja (1996), Čudesna nesreća (1999), Ljubav na rubu propasti (2004), O telu i duši (2006), Autobiografija jednog strašila (2008). Knjige su mu prevedene na više desetina jezika.
