Knjiga donosi tri nove priče o Dilanu Dogu.
Prva priča je Ser Boun. Ovo je treća priča o tome zašto je Dylan Dog stalno uvek isto obučen. Jednog jutra, nakon kupanja, Dylan otvara svoj orman i vidi kako mu je sva odeća trula. Ne u smislu da je izašla iz mode već da je meso od kojeg je sačinjena istrulelo. U tom trenutku mu zaurla zvono i Dylan se suočava sa gospođicom Klaretom koja će ga odvesti kod njegovog krojača. Možda deluje banalno, ali neke od najvećih horora u svetu Dylana Doga upravo izviru iz banalne svakodnevice.
Druga priča je Gric gric. Dilan i devojka sa kojom živi (da, da, Jenny živi kod Dylana) jedne noći u kuhinji zatiču ogromnog demona. Uprkos masivnoj građi demon je naizgled bezopasan. On, poput džinovske bebe, samo sedi i jede (možda radi i ono treće, ali to nije prikazano). Razrešenje priče krije se iza objašnjenja čega je to zapravo demon.
Treća priča je Klaustrofobija. Dylan se nalazi na dnu bunara i tu se suočava sa samim sobom. Iako naizgled veoma neoriginalna priča je zapravo najbolja u ovom triptihu. U samo jednoj ili nekoliko rečenica objašnjeno je mnogo toga za šta je drugim scenaristima bila potrebna cela epizoda.
.png){kind=logo}
