STRUČNA LITERATURA

„Čujte Srbi! Čuvajte se sebe” jes politički i moralni testament švajcarskog forenzičara, kriminologa i iskrenog prijatelja srpskog naroda, dr Rudolfa Arčibalda Rajsa. Napisana 1928. godine na francuskom jeziku, ova knjiga predstavlja dobronamernu, ali izuzetno oštru i hirurški preciznu analizu srpskog društva između dva svetska rata.

Rajs je u Srbiju došao tokom Prvog svetskog rata kako bi istraživao zločine okupatora, ali je ostao opčinjen hrabrošću i duhom običnog naroda, pa je odlučio da u Srbiji ostane do kraja života. Knjigu je napisao pred kraj života sa željom da narodu koji je zavoleo ostavi upozorenje na opasnosti koje mu prete iznutra.

Knjiga se sastoji iz nekoliko ključnih celina u kojima Rajs balansira između dubokog divljenja i nepoštedne kritike:

Vrline srpskog naroda: Rajs sa velikim poštovanjem govori o srpskom seljaku i vojniku. Ističe njihovu neizmernu hrabrost, rodoljublje, gostoprimstvo, bistrinu, milosrđe i prirodni osećaj za pravdu koji ih je krasio u najtežim istorijskim trenucima.

Mane i slabosti: Ovaj deo čini okosnicu knjige i predstavlja autorovu glavnu brigu. Rajs ukazuje na površnost, sklonost improvizaciji, nerad, potcenjivanje sopstvenih stručnjaka, kao i na zavist i princip „da komšiji crkne krava”.

Kritika političke elite i korupcije: Posebno žestok udarac upućen je tadašnjoj političkoj klasi, strankama i birokratiji. Rajs detaljno opisuje korupciju, nepotizam, partijsko zapošljavanje, gramzivost i političarenje u kome se opšti interes žrtvuje radi lične koristi.

Omladina i budućnost: Autor izražava zabrinutost za omladinu koja odrasta u društvu bez jasnih moralnih uzora, gde se više ceni brz uspeh i poltronstvo nego rad, obrazovanje i poštenje.

Rajs u knjizi poručuje da najveća opasnost po opstanak i napredak Srbije ne dolazi spolja, već iznutra — iz sopstvenih grešaka, loših navika i nesposobnosti da se prepoznaju i uklone društvene pošasti. Njegov poziv „Čuvajte se sebe” jeste apel narodu da se vrati svojim izvornim vrlinama, poštenju i solidarnosti kako ne bi proćerdao slobodu izvojevanu velikim žrtvama.

Zbog svoje bezvremenske aktuelnosti, ovo delo se i danas smatra jednim od najvažnijih spisa o mentalitetu i društvenim izazovima na ovim prostorima..

Izbor najvažnijih odredbi Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima. Saznajte sve o: pravilima u saobraćaju signalizaciji tehničkom regulisanju saobraćaja dužnostima učesnika u saobraćaju u slučaju nezgode vozačima i vozilima osposobljavanju kandidata za vozače tehničkom pregledu Ovo je najdetaljniji i najprecizniji vodič kroz pravila, propise i kazne u saobraćaju. Dragocen priručnik svim učesnicima u saobraćaju, koji razrešava sve nedoumice o našim pravima, obavezama i sankcijama, kojima podležemo tokom svakodnevnog učešća u saobraćaju.

Knjiga „Radio-telekomandni uređaji, jedna je od retkih objavljenih u nas, a namenjena čitaocima zainteresovanim za gradnju radiotelekomandnih uređaja. Ona postepeno uvodi i upoznaje čitaoca, počevši od najjednostavnijih, do onih znatno složenijih uređaja digitalnog tipa.

Filozifska analiza na svom poslu

Zapisi Lava Nikolajeviča Tolstoja o svom duhovnom traganju ostaju u istoj meri neprijatni koliko i vredni i istiniti. U njima vidimo čoveka koji nije mogao da obmanjuje samog sebe o svom stvarnom stanju. Koji je bio spreman da bude pošten i iskren prema samome sebi čak i onda kada je trebalo da prizna da je pogrešio i time baci svoju veličinu i slavu u prah, i to pred drugim ljudma ,koji ga posmatraju sa sažaljenjem i potcenjivanjem. To je uporna i smela borba da se vrlina i dobro iznedre iz čovekove duše upravo kroz priznavanje sopstvene slabosti i zla,ali i kroz stravstveno odricanje od njih, kao i od nečega što nam je strano i u čemu se više ne prepoznajemo.

Krajem XX veka odvijao se snažan proces kretanja nauka, kako u celini, tako i posebno, u jasno označenom pravcu – ka koncepciji Vernadskog. Navešćemo samo očigledne činjenice, dobijene tokom poslednjih godina. One se dele u četiri pravca:

Proučavanje geološke prošlosti Zemlje;
Proučavanje biosfere Zemlje;
Proučavanje tela Sunčevog sistema i otkrivanje egzoplaneta;
Traženje i nalaženje tragova života u kosmosu.
Neko, ko nije upoznat s koncepcijom Vernadskog, neće primetiti da sva ta, naizgled međusobno nepovezana dostignuća, bespogovorno potvrđuju kosmički smisao života i biosfere, i da ih ona objedinjuje.

Naprimer, poslednjih godina je u toj oblasti postalo senzacija otkriće minerala cirkona, čija se starost praktično podudara s takozvanom starošću Zemlje, koja je sada procenjena na 4,5 milijarde godina. Svi cirkoni nastaju u uslovima vlažne i hladne Zemlje, što potvrđuje međusobni odnos izotopa u njihovom sastavu. Upravo zato je istraživač australijskih cirkona starosti 4,38 milijardi godina, mineralog Džon Veli prinuđen da sve vreme pominje opšteprihvaćenu tačku gledišta o beživotnoj, vreloj, suvoj itd. zemlji, jer se postojeći nalazi nimalo ne uklapaju u te hipoteze.

Tako iskreno čuđenje govori o dubini zablude savremene nauke u vezi s ranom Zemljom. Opštevažeće mišljenje da se biosfera na njoj pojavila približno pre 3,5 milijardi godina mora se, bez ikakve sumnje, revidirati, tačnije, prevazići pomoću koncepcije biosfere Vernadskog. Nije postojalo vreme za nastanak planete nekim spontanim putem. Već tada su na njoj bili okeani, zato što neki cirkoni imaju formu morskog šljunka, to jest dugo vremena su oblikovani na plažama drevnih vodenih površina.

Kratka zbirka Kunderinih briljantnih ranih eseja nudi nam jedinstven uvid u turbulentnu istoriju Srednje Evrope tokom Hladnog rata, perioda kada je svet bio podeljen između zapadnih liberalnih i istočnih komunističkih režima.

U junu 1967. godine, ubrzo nakon Solženjicinovog otvorenog pisma o cenzuri u SSSR-u, u Čehoslovačkoj je održan Četvrti kongres Saveza pisaca. Na samom otvaranju Kongresa Milan Kundera izneo je istorijski govor upućen ideološkim cenzorima, koje naziva „vandalima“, pronicljiv govor koji je inspirisao mnoge, postavši preteča Praškog proleća 1968. godine. Ako pogledamo sudbinu mlade češke nacije, i uopštenije „malih naroda“, jasno je – izjavljuje Kundera – da opstanak jednog naroda zavisi od snage njegovih kulturnih vrednosti. Što zahteva odbacivanje bilo kakvog mešanja ideologa režima.

Esej iz 1983. godine, napisan na francuskom u vreme kad je Kundera već duže od decenije u egzilu s druge strane hladnoratovske gvozdene zavese, nadovezuje se na govor iz 1967. Sa žestinom koju jasnoća argumenta ne uspeva da prikrije, Kundera optužuje Zapad u ime Srednje Evrope (Mađarske, Poljske, Čehoslovačke), koja mu po svojoj kulturnoj tradiciji potpuno i oduvek pripada, ali koju taj isti Zapad vidi jedino kroz politički režim, dakle samo kao deo Istočnog bloka, a ne kao oteti deo i samo središe zapadne kulture.

Knjiga Oteti Zapad nije tek istorijski dokument; ona je i duboko filozofsko razmišljanje o identitetu, kulturi i politici. Kunderina argumentacija o „malim narodima“ kojima preti nestanak, posebno u svetlu globalizacije kao i skorašnjih geopolitičkih događaja poput rusko-ukrajinskog rata, naglašava trajnu važnost ovih tema.

Srpska srednjevekovna država koju su stvorili Nemanjići, temelji se na svetiteljstvu i zadužbinarstvu. Na jednoj strani „Đačke mape“ prikazana je loza Nemanjića sa najlepšim freskama svetitelja, osnovnim podacima o vladarima, njihovim rodbinskim i bračnim vezama, a na drugoj, dvadeset zadužbina Nemanjića, imena ktitora, vreme i mesto podizanja... Dve stotine godina srpske srednjevekovne istorije na jednom mestu. Savijeno, u PVC foliji.

Ova knjižica pogađa u srce, prevazilazeći ustaljene religiozne kalupe i ispitujući Hristov očajnički krik sa krsta: „Bože moj, Bože moj, zašto si
me ostavio?“

Šta se zaista zbivalo među mračnim senkama tog jerusalimskog vrta u davnoj prošlosti?

I kakav značaj ta zbivanja imaju za ljude našeg vremena?

Homjakov i drugi slovenofili, upućuju Srbima poslanicu u kojoj ih "mole" da se ne odriču svoga identiteta i da ne hrle za evropskim vrednostima. Ta poslanica je pisana 1860. godine i dijagnostifikuje iste probleme srpske zajednice kakvi su oni i danas

Knjiga na sveobuhvatan način upoređuje verske poruke Bilblije i Kurana u odnosu na univerzalne vrednosti kao što su: život, sloboda, mir, iskustvo. Posebno se bavi pitanjem teologije integriteta.

Istraživači stvaralaštva Sergeja J. Fudelja nazivaju ga najskrivenijim duhovnim piscem XX veka. U njegovom bogoslovlju nema nastojanja da postavi sebe iznad čitaoca, nema ni senke nastojanja ka pronalaženju stila. U suštini, njegovi radovi nisu bogoslovski traktati, već ispovest okrenuta srcima, duhovno zaveštanje nama.

U svom istraživanju episkop Mitrofan (Badanin), arhijerej Severomorske eparhije, predsednik patrijaršijske Komisije za pitanja fizičke kulture i sporta, razmatra duhovne izvore formiranja sportske ideje u istoriji čovečanstva. Autor prati evolucioni put takmičarskog duha i njegovog ovaploćenja u različitim periodima života naroda sveta – od rane antike pa do naših dana. Posebno mesto u ovom radu zauzima razotkrivanje procesa formiranja hrišćanskog odnosa prema idejama sporta i fiskulture, počinjući od prvih vekova od Roždestva Hristovog i završno sa sadašnjicom. 

Matica srpska je objavila zbornik radova s okruglog stola „Kosovo i Metohija: juče, danas, sutra“, održanog u ovoj instituciji 17. novembra 2017. godine na osnovu odluke njenog Predsedništva, a uz podršku i finansijsku pomoć Radne grupe za vođenje unutrašnjeg dijaloga o Kosovu i Metohiji. Zbornik sadrži pozdravne reči prof. dr Dragana Stanića, predsednika Matice srpske, dr Irineja Bulovića, episkopa bačkog i Marka Đurića, direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju. Potom slede saopštenja koja su izložili: prof. dr Zoran Avramović, prof. dr Branko Balj, akademik Miro Vuksanović, prof. dr Slavko Gordić, dr Vladimir Davidović, prof. dr Jovan Delić, prof. dr Đorđe Đurić, dr Bojan Jovanović, prof. dr Miloš Kovačević, prof. dr Aleksandar M. Milanović, Ivan Negrišorac, dr Aleksandra Novakov, prof. dr Valentina Pitulić, mr Živojin Rakočević, prof. dr Aleksandar Rastović, prof. dr Mitra Reljić, Đorđo Sladoje, dr Dragan Hamović, prof. dr Bogoljub Šijaković, prof. dr Srđan Šljukić i prof. dr Uroš V. Šuvaković. Pored pomenutih tekstova zbornik na 188 strana sadrži i nekoliko prigodnih fotografija. Na kraju je izražena nada da pripadnike srpskoga naroda, jezika i kulture pitanje Kosova i Metohije neće deliti i međusobno sukobljavati nego da će ih uvek iznova ujedinjavati, osnaživati i upućivati na saborni duh, te nužnost zajedničkog delovanja.

Nalazeći se na delikatnom terenu oštrog sučeljavanja različitih ideologijskih obojenih pristupa, pisac se ne samo uspješno othrvava njihovim zamkama nego ih bespoštedno osporava, iznova istražujući na viziji Islama kao kompleksnog civilizacijskog fenomena.

Imam osnove predvidjeti da će ova knjiga naići na odjek u znanstvenoj i široj kulturnoj javnost. To će biti, makar i naknadno, satisfakcija i samom autoru koji je bio osuđen da u ovim prilozima vodi dijalog sa imaginarnim sugovornikom, a sada će, nadajmo se, imati stvarne subjesednike - pro ei conira. Ovdje je sadržana ne samo građa, nego i solidan teorijski osnov buduće tipologije i socijano-institucionalne morfologije političkih kretanja unutar tzv. “perifernog Islama”. Pred nama je knjiga koja je napisana sa maksimalnom mjerom objektivnosti i optimumom uživljenosti.” - Esad Ćimić

SADRŽAJ:
Pouke dijaloga bez sagovornika
Musliman, a ne islamit
Ko sve zove s minareta?
Mujo Hrnjica i Islam
Islam u Beogradu
Kuran je otvoreno delo
Između Kurana i kazana
Između m i M
Između patriotizma i islama
Džihad po fon Klauzevicu
Pravopisni ili politički daltonizam
Na Istoku ništa/nešto novo
U Evropu preko Islamske konferencije
Daleko je džamahirija
Mani zemlju koja Bosne nema
Turci brane Sarajevo
Islam o državi i naciji
Druga islamizacija Balkana?

Ogledi sabrani u ovoj knjizi zalaze u razne oblasti filosofije, kao što su ontologija i epistemologija, antropologija i etika, filosofija istorije i istorija filosofije, filosofija religije i teorija mistike, poetika i hermeneutika. Razmatrani problemi su i tradicionalni i savremeni: samosaznanje i bogopoznanje, transcendencija i paradoksija, teodikeja i antropodikeja, žrtva, nasilje, svetost, odgovornost, odlučivanje, zlo, krivica, pokajanje, praštanje, pamćenje, kao i: mudrost, patnja, dobro, drugi, sloboda, sudbina, istorija, Balkan, rat, racionalnost, a takođe: čitanje, dijalog, pesništvo, metafizika svetlosti.

Knjiga za decu

Biblija kaže da živimo u poslednjim danima istorije ove planete. Ne postoji ništa važnije od spasenja ljudskih duša i naše pripreme za predstojeće događaje. Ova knjiga je posvećena svim iskrenim ljudima koji tragaju za istinom otvorenog uma, gde god ih ta istina odvela. Svrha knjige je da čitaocu donese oslobođenje, kroz istine koje nam je Bog otkrio. Konačno, poslednja bitka će se odigrati oko toga kome ćemo se pokloniti i kome služiti. Ne možemo biti neutralni.

Kako izaći iz mračne šume dezinformacija i populizma pomoću kulture i optimizma.

Živimo u doba teskobe pritisnuti događajima oko sebe. Tište nas nepravda, patnja, neprestana kriza. Kako usred svega toga možemo da sačuvamo nadu i veru u bolje sutra? I kako da sačuvamo zdrav razum u doba sve žešćih podela?

U ovom snažnom pozivu na svesni optimizam, književnica i aktivistkinja Elif Šafak osvrće se na naše doba pesimizma, gde emocije vode i zavode politiku, a dezinformacije i strah su norma. Elif Šafak uranja u sopstvena sećanja i istražuje moć priča kako bi nam otkrila da književnost može da podstakne demokratiju, toleranciju i napredak. Uz to nas podseća da samo kada pažljivo slušamo jedni druge, uzajamna empatija postaje jača, a naša vera u bolju i mudriju budućnost snažnija.

„Dirljiv osvrt na neko drugo doba... smiren i velikodušan pogled na svet.“
– Guardian

„Jedna od najboljih spisateljica na svetu.“
– Hanif Kurejši

Knjiga sadrži 50 rokova (1.000 zadataka) sa nekoliko fakulteta Univerziteta u Beogradu (Elektrotehnički, Matematički, FON, Građevinski, Saobraćajni, Mašinski, Rudarsko-geološki, Fizički).Čitalac će primetiti da se težine zadataka na pojedinim fakultetima znatno razlikuju. Zatim, neki fakulteti boduju zadatke sa istim brojem poena. Međutim, pogrešno je to potcenjivati. Postoji mišlјenje da bi bilo ispravnije da teži zadaci donose manje poena, a lakši više poena. Zaista, ako neki kandidat ne zna da odgovori na lakše pitanje, treba da bude više „kažnjen" i obrnuto.

21. vek pripada srpskom narodu. Najbrojniji smo i politički najznačajniji narod na ovom prostoru. Preko 7 miliona Srba živi na prostoru od Subotice do Prizrena i od Timoka do Une. Pored matične Srbije, srpski narod je apsolutna većina i u Republici Srpskoj koja već ima značajne prerogative državnosti. Mi želimo da ovaj prostor, koji sa pravom možemo nazvati srpskim, integrišemo na sve moguće načine – politički, ekonomski, saobraćajno, ekološki, kulturno, naučno, sportski.
Kao što smo se oslobodili od zabluda južnoslovenskih integracija, krajnje je vreme da se oslobodimo od lažne nade koju nam zagovornici evropskih integracija serviraju. Jedine prave integracije koje su nama i našim potomcima potrebne u 21. veku su srpske integracije. Zajedno možemo i moramo da taj cilj i ostvarimo.

Najveći uspeh srpskog naroda u proteklom 20. veku je njegov biološki opstanak i očuvanje državnosti. Protekli vek bio je najkrvaviji u istoriji ljudskog roda, a srpski narod je, procentualno gledano, bio jedan od najvećih stradalnika u dva svetska rata. U Prvom svetskom ratu izgubili smo preko milion stanovnika, od toga 1/3 sposobnih muškaraca. U Drugom svetskom ratu broj srpskih žrtava takođe je prešao milion, s tim da je srpski narod na teritoriji tzv. Nezavisne Države Hrvatske preživeo stravičan genocid, bez premca po svojoj bestijalnosti i svireposti u savremenoj Evropi.
Srbiju vidim kao slobodnu i suverenu zemlju koja će, uprkos svim nedaćama, opstati, a srpski narod kao ponosan i dostojanstven, baš kakav je uvek i bio. Vidim Srbiju, Republiku Srpsku i Crnu Goru kao deo jedinstvene srpske države, a srpski rod ujedinjen u svom zajedničkom poreklu, imenu, veri i istorijskom iskustvu. Svestan težine istorijskih okolnosti, kako sadašnjih, tako i onih budućih, očekujem da ćemo tokom ovog veka ispuniti zavet predaka i postići dva glavna cilja – oslobođenje i ujedinjenje.

Political cultures are shaped, not of broader cultural forces, but of individual subjective perceptions gleaned from a limited variety and quantity of interactions with the structures and processes of politics. These perceptions produce expectations, assumptions, choices, and incentives concerning the functioning of politics, all of which comprise political cultures. In this model, political cultures manifest themselves not in terms of national political cultures, but rather of political cultural subgroupings based on differentia lperspectives on politics (e.g.socioeconomic, demographic, regional...). The book concludes with discussions of the model and of its implications for research.

U ovoj četvrtoj knjizi „1992 – Poslednja prilika“ govori o poslednjoj realnoj šansi koju je u 1992. imala SRJ i druge države bivše SFRJ da diplomatskim putem spreče građanski rat.

Knjiga o 1992. godini je priča o sporu po pitanju vlasti.

Sukob između Milana Panića, premijera Savezne Republike Jugoslavije, Dobrice Ćosića, predsednika SRJ (Srbija i Crna Gora) s jedne strane i Slobodana Miloševića, predsednika Srbije s druge strane 1992. bio je, iznad svega, pitanje same vlasti i ko će imati dominaciju u Srbiji.

Nastavkom prve knjige u ediciji dr Đ.Jončić obrađuje godinu od presudnog značaja u zaoštravanju sukoba na prostoru jugoslavenske federacije i kristalisanje problema u trouglu Beograd, Zagreb Ljubljana.Rat je sve bliži, panika izraženija na svim stranama a politika zapadnih zemalja sve nepopustljivija.

Pogovor za ove knjige napisao je Slobodan Antonić, jedan od najznačajnijih srpskih političkih analitičara, čijom se rečenicom najbolje ocrtava rad dr Đ.Jončića ’’Mudra knjiga za mudru politiku’’.

Tejar de Šarden (1881–1955) poznat je kao paleontolog (u Kini je otkrio sinantropusa, kineskog pračoveka), a kao teolog jezuitskog reda pročuo se po znamenitoj knjizi Fenomen čoveka (La phénomène humain). Spajajući iskustva moderne nauke (Ajnštajnovu, Hajzenbergovu i Borovu teoriju), geologiju i paleontologiju sa teologijom, Šarden je stvorio sveobuhvatno učenje o čoveku prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. (Zbog toga je posle Drugog svetskog rata u Francuskoj postavljen za direktora Nacionalnog centra za naučna istraživanja, kao i za profesora na Collège France.) Za razliku od mnogih poznatih teologa, on je svoje nazore temeljio na univerzalnom humanizmu koji je u tesnoj vezi sa razvojem modernog sveta, smatrajući da moderna crkva mora da evoluira kao i društvena svest. Zbog toga su njegovo učenje nazivali religija evolucije. Treba pomenuti i njegova dela Božanska sredina (Le milieu divin), Ljudska energija (L’energie humaine), Nauka i Hrist – Himna univerzuma (Science et Christ – Hymne de l’univers), od kojih neka crkva nije dozvoljavala da budu objavljena. Za razliku od zvanične dogmatike, koja Materiji pripisuje niži stupanj postojanja, vezujući je za ono što je prolazno i sklono propadanju, Šarden Materiji pripisuje osnov duhovnog, njegovu matricu, dok je Duh više stanje Materije. Iz toga proizlazi zavisnost ova dva sveta: čineći jedinstvo oni su neprolazni, ne postoje jedan bez drugog. Čovek bi po Šardenu mogao biti prelazna faza toga jedinstva, dok bi najviša faza bila – ultraljudsko. Ali njega je nemoguće dostići bez Materije jer je ona osnovni pokretač našeg fizičkog postojanja („Treba ti ulje za udove, krv za tvoje vene“), naše inteligencije („Treba ti Stvarnost za inteligenciju“), jer sami zakoni prirode nalažu ovakve odnose. „Ne reci, dakle, nikad, poput nekih: ‚Materija je izanđala, Materija je mrtva!‘ Do kraja svih vekova Materija će biti mlada i bujna, blistava i nova za onoga ko je bude hteo.“ „Kupaj se u Materiji, sine Čovečiji... Ona je ta koja je nekada odgajila tvoju nevinost – ona će te odvesti do Boga!“ – poruka je Tejara de Šardena u ovoj knjizi.

Aforizmi i fragmenti velikog ruskog filosofa-kosmiste u kojima su sažeto date sve najznačajnije njegove ideje i projekti "vaskrsavanja mrtvih" i "regulacije prirode"

Najnovija knjiga našeg največeg poznavaoca Britanske politike. Odnosi Velike Britanije i Evropske unije bi se najbolje mogli opisati refrenom iz jedne pesme francuskog pesnika Serža Genzbura „Volim te, ni ja tebe“.
Nikada u modernoj istoriji Velika Britanija nije imala uistinu bliske veze sa Evropom, nikada to nije bila jaka veza.
Britanci tačnije Englezi, Škoti i Velšani su stvarno temeljno drugačiji od Evropljana. Kultura je drugačija, suštinski kao i istorijsko iskustvo. Evropska praksa i kultura su teorijske, a britanske iskustvene. Britanci svoja pravila i način života temelje na iskustvu, a Evropa na teorijskim zamislima kako bi nesšto trebalo da bude, a ne na stvarnom životu. Tu je temeljna razlika i tu nema popravke.

Knjiga Ardavirafname spada u dela pahla-vijske (srednjepersijske) književnosti, koja su nastala od oko 250. godine pre Hrista do 650. godine posle Hrista. Delo je prevođeno na sanskrt, pazend i per-sijski jezik, a prvi koji je evropsku javnost upoznao sa ovom knjigom je engleski orijenta-lista Pope, čiji je prevod objavljen u Londonu 1816. godine. Godine 1872. Martin Haug uz pomoć E. W. Westa i Dastura Hošangći Đamasb Asa izdaje u Bombaju dvotomno delo pahlavijskih tekstova na engleskom jeziku, a u prvom tomu se nalazi Ardavirafname. U prevodu orijentaliste Barthelemy-a ovo delo izlazi 1887. godine na francuskom jeziku, a kasnije se prevodi i na druge jezike. Ovo je prvi prevod na srpski jezik, sa per-sijskog prevoda izvornog teksta, koga je sa pah-lavija preveo Dr. Rahim Afifi.