Studije i ogledi koji sačinjavaju knjigu Rasponi modernizma u svojim bitnim metodološkim polazištima slede, ali i unapređuju našu prethodnu knjigu Pobuna protiv središta (2006), u kojoj se analizuju govor razlike i inovacije u književnoistorijskom procesu i poredbenom kontekstu moderne srpske književnosti 19. i 20. veka. Time se nesumnjivo ukazuje na različite aspekte kanonizovanih ili skrajnutih pojava unutar dijahronog, ali i sinhronog razvoja srpske literature, bilo da je reč o književnoj eposi i formaciji, pravcu i pokretu, poetici i stilu, jeziku i toposima, rodovima i žanrovima, rodnoj perspektivi i identitetu, predstavama o drugom, kulturnoj ideologiji i vrednovanju, pogledu na svet, ili pojedinim intermedijalnim vezama. U knjizi se ova pitanja dodatno proširuju i sagledavaju najpre iz pozicije periodizacije naše književnosti od predromantizma do međuratne književnosti u komparativnom okviru. Takav postupak prevashodno je povezan sa ispitivanjem modernističkog potencijala u romantizmu i realizmu, analizovanjem specifičnih problema u delima modernista i avangardista, imagološkim kontekstom putopisa, memoara i romana, kao i čitanjem najznačajnijih antologičarskih i pojedinačnih opusa srpskog pesništva 20. veka.
