UMETNOST

Ideja o foto knjizi Čuvari mog detinjstva nastala je na osnovu istraživanja detinjstva tj. ispitivanja doživlјaja nečega što možemo nazvati jedinstvenim trenucima dokolice.

Od momenta svoga prvog pojavljivanja na engleskom jeziku kod čuvenog izdavača Cambridge University Press, 1987. godine, knjiga Vlade Petrića "Konstruktivizam u filmu" izvršila je snažan uticaj na recepciju sovjetskog reditelja dokumentarnog filma Dzige Vertova u anglosaksonskom kulturnom krugu. Taj se efekat odrazio ne samo na poimanje Vertovljevog "Čoveka s filmskom kamerom", remek-dela eksperimentalnog dokumentarnog filma kojem je knjiga prevashodno posvećena, već i na razumevanje Vertovljevog doprinosa filmskoj umetnosti i filmskoj misli u celini. Plod Petrićevog dugogodišnjeg rada na Vertovljevom celokupnom delu, manifestima, ogledima, i dnevničkim zapisima, "Konstruktivizam u filmu" nastajao je u dinamičnom, ponekad primetnom, a ponekad neizrečenom, stvaralačkom dijalogu autora sa kolegijalnim i širim kulturnim i intelektualnim okruženjem. Na taj način, uz filmsko i pisano nasleđe sovjetskog reditelja, dijaloški aperceptivni fon Petrićeve knjige predstavlja jedan heterogen kulturno-istorijski, intelektualni i ideološki asamblaž: pre svega Vertovljev neposredni kulturni, intelektualni i širi društveni

Muzika sveta Vladimira Đuričića jedinstvena je putujuća antologija, koja otkriva kako muzika oblikuje identitet naroda, kulturu i istoriju. Kroz priče o umetnicima i žanrovima od Japana do Portugalije, od Rusije do Argentine, knjiga vodi čitaoca u srce zvučnih pejzaža planete. Isprepletena anegdotama, kulturološkim uvidima i emocijama, ova knjiga je pravo blago za ljubitelje muzike, putovanja i čovečanske priče u notaciji. Muzika sveta je više od knjige – to je zvuk duše u koricama.

Mala crna muzika posvećena je urbanim potkulturama, kulturi mladih i nadasve hiphopu. Na istraživački i autentičan način prate se razvoj i uticaj hiphopa u savremenom društvu, počev od njegovog nastanka pre 50 godina u Bruklinu, do aktuelnih autora i izvođača sa naših prostora. Sadržaj knjige, prožet prepoznatljivom ikonografijom hiphopa, direktan je, kritičan, poletan, upečatljiv i pokatkad neukrotiv, poput teme kojom se bavi.

„Na kraju krajeva, na pravoj ste žurci. Ništa se u hiphopu toliko ne ceni kao snaga prevare i samoobmane. Hiphop je, više od svega, kultura preduvavanja. Na sve to, hiphop je sav sazdan od istorije, od sedimentacije neprebrojivih kolektivnih i privatnih istorija, nekih istinitih, a nekih i dobrano prekrojenih.“

(Dragan Đorđević)

Njen odjek u likovnim umetnostima nameravao sam da pratim od kraja XIV veka, tj. od samog početka crkvenog kulta Sv. kneza mučenika Lazara, pa sve do savremenih slika nadahnutih šire shvaćenom kosovskom tematikom. Pritom sam se trudio da istaknem i sve one društvene i političke okvire koji su, nesumnjivo, bitno uticali ne samo na sadržinu već i na likovni oblik kosovskog mita tokom vekova.

Naučite kako da crtate i bojite fantastične svetove sa maestrom Džonom Houvom, glavnim konceptualnim dizajnerom na filmskim trilogijama Gospodar prstenova i Hobit. Uz korak po korak crteže i obojene scene, Houv nam otkriva svoj umetnički pristup fantastici, daje savete o pravljenju portfolija, ali i ilustrovanju knjiga, grafičkih novela i dizajnu za veliko platno.

Bibliofilsko izdanje o jednom od najvećih magova rok muzike na prostoru bivše SFRJ.

Pred čitaocima je bibliofilsko izdanje velikog grafičkog dizajnera, profesora Vidana Papića. Duhovito i lucidno, on ilustruje remek-dela Duškovog stvaralaštva.

Ušuškan u krilu planine Rudnik, manastir Vraćevšnica čuva istorijsko blago, konake i crkvu iz 15.veka, muzej sa nameštajem dinastije Obrenović, grob majke kneza Miloša, dela slikara i pesnika Đure Jakšića koji je u ovoj svetinji boravio i još mnogo toga.

Prevedena sa engleskog jezika, ova knjiga je od izuzetne važnosti na svetskom nivou; tačnije, u pitanju je doktorksa disertacija koju je Vlada Petrić odbranio 1973. godine na Njujorškom univerzitetu (prvi doktorski rad iz oblasti filmologije u SAD-u), čime je filmu dao novi intelektualni status u američkoj akademskoj sredini. Iako je prva filmska škola u SAD-u ustanovljena već 1929. godine (Škola filmskih umetnosti pri Univerzitetu Južne Kalifornije) i bila usko povezana sa Akademijom filmskih umetnosti i nauka, institucijom koja dodeljuje Oskara i koja je i sama ustanovljena svega dve godine ranije (1927), u samom početku se radilo o dodiplomskim studijama bitno skromnijim i drugačijim od onih koje su zaživele tokom idućeg veka. Od ovih prvih, uglavnom pragmatično orijentisanih koraka do oko sto pedeset bogatih i raznovrsnih programa filmskih studija u savremenoj Americi prošlo je skoro sto godina, a Petrićeva disertacija hronološki stoji na pola tog puta, obeležavajući prelazni trenutak ka poimanju filma kao područja ozbiljne naučne aktivnosti u američkom obrazovnom sistemu. (Prof. dr. Aida Vidan)

Monografija “Gospodari Dobričinog prstena”, izdanje Udruženja dramskih umetnika Srbije, posvećena je dosadašnjim dobitnicima najprestižnije glumačke nagrade, nagrade za životno delo. Svaki od 35 laureata predstavljen je na desetak strana, u kojima je obuhvaćena kratka biografija, spisak uloga i nagrada, obrazloženje žirija koji im je dodelio nagradu Dobričin prsten, kao i priča sazdana od što je moguće više izjava, kazivanja, opaski i uvida samih umetnika.

Bogato ilustrovana, knjiga sadrži preko 150 fotografija, koje svedoče o glumačkoj magiji dobitnica i dobitnika u pozorišnim, televizijskim i filmskim ulogama, kao i o trenutku kada im je uručen Dobričin prsten.

BJESOVI, muzička grupa iz Gornjeg Milanovca, su jedan od najoriginalnijih i najekscentričnijih rok sastava na srpskom etničkom prostoru u poslednje tri i po decenije. Za to vreme snimili su osam albuma i imali nekoliko stotina koncerata na prostoru Srbije, Crne Gore i BiH. Pobednici su čačanske gitarijade 1990. pa zaječarske gitarijade 1993. godine.

Prvi album (kaseta) „U osvit zadnjeg dana“ objavili su 1993. a drugi, bezimeni (SD i kaseta), naredne 1994. Ovaj album ustoličio je BJESOVE na samom vrhu srpske rok scene i po glasanju šezdesetak najeminentnijih rok kritičara 2020. godine zauzeo je drugo mesto u izboru 100 najboljih rok albuma od raspada SFRJ do danas. Na njemu se nalaze kultne pesme grupe kao što su: „Vraćam se dole“, "Vreme je", „Ime“, „Gavran“, „Avioni pevaju“...

Grupa je nakon objavljenog trećeg albuma „Sve što vidim sve što znam“ (SD i kaseta), 1997. godine, prestala sa radom. NJeni osnivači i frontmeni Zoran Marinković i Goran Marić, posvetili su se veri i pravoslavnoj duhovnosti, koja čini i idejnu suštinu ovog albuma („Verujem“, „Probudi me“, „Dar“, „Raduj se“, „Sve će se doznati“...). Zoran Marinković se, kao član crkvenog hora, uključuje u rad parohije crkve Svete Trojice u Gornjem Milanovcu, a Goran Marić se seli u Beograd gde učestvuje u realizaciji rok projekta „Pesme iznad istoka i zapada“, po stihovima vladike Nikolaja Velimirovića.

Tri godine kasnije, 2001. Zoran Marinković obnavlja bend i BJESOVI 2003. godine objavljuju novi album „Na živo“ (SD i kaseta), na kojem se uz stare pesme nalaze i tri nove, među kojima je i jedan od najvećih hitova grupe, „Kiša“.

Ovaj moderni platonovski dijalog prava je antologija produbljenih analiza filmova sa verskom tematikom, od XIX do XXI veka. Nisu izostavljeni ni militantno ateistički filmovi, kao ni, istina malobrojni, filmovi srpskih sineasta koji se religije dotiču. Posebno poglavlje posvećeno je i nepravedno zaboravljenim delima eminentnih svetskih režisera o vaskrsenju mrtvih. Knjigu završava pregled čuvenih arthaus filmova koji nisu direktno religiozni, ali zato očigledno žude za apsolutom

Sećanja na omnibus film "Kako je propao rokenrol"

Najveći broj tema u knjizi je vezan za autorovu profesiju arhitekte, urbaniste i prostornog planera. Tako je i knjiga organizovana u tri dela. U prvom delu autor pokušava da osvetli ponešto posebno i drugačije o arhitekturi jer ocenjuje da se kod nas, a i šire, o njoj uglavnom piše jednostrano i suviše usko sa estetskog stanovišta, čime se znatno umanjuje njen veliki društveni značaj.
U drugom delu su tekstovi o urbanizmu kao pokušaj da se osvetli teška i apsurdna sudbina ove aktivnosti od javnog značaja u našem društvu danas. a treći deo tekstova posvećen je budućnosti, sa nizom prividno različitih tema koje su povezane generalnom idejom održivog razvoja.


Najveći broj tema u knjizi je vezan za autorovu profesiju arhitekte, urbaniste i prostornog planera. Tako je i knjiga organizovana u tri dela. U prvom delu autor pokušava da osvetli ponešto posebno i drugačije o arhitekturi jer ocenjuje da se kod nas, a i šire, o njoj uglavnom piše jednostrano i suviše usko sa estetskog stanovišta, čime se znatno umanjuje njen veliki društveni značaj.
U drugom delu su tekstovi o urbanizmu kao pokušaj da se osvetli teška i apsurdna sudbina ove aktivnosti od javnog značaja u našem društvu danas. a treći deo tekstova posvećen je budućnosti, sa nizom prividno različitih tema koje su povezane generalnom idejom održivog razvoja.


Najveći broj tema u knjizi je vezan za autorovu profesiju arhitekte, urbaniste i prostornog planera. Tako je i knjiga organizovana u tri dela. U prvom delu autor pokušava da osvetli ponešto posebno i drugačije o arhitekturi jer ocenjuje da se kod nas, a i šire, o njoj uglavnom piše jednostrano i suviše usko sa estetskog stanovišta, čime se znatno umanjuje njen veliki društveni značaj.
U drugom delu su tekstovi o urbanizmu kao pokušaj da se osvetli teška i apsurdna sudbina ove aktivnosti od javnog značaja u našem društvu danas. a treći deo tekstova posvećen je budućnosti, sa nizom prividno različitih tema koje su povezane generalnom idejom održivog razvoja.

Ovo je dvojezična fotomonografija o Višegradu, njegovoj istoriji i njenim likovima, koji ima jedno od središnjih mesta u panorami Andrićevog dela i sveta.

„U Višegradu, na višegradskoj stazi, opčinjen ljepotom pejsaža, zagledan u nebo i zvijezde, oduvijek tih i zamišljen, Ivo Andrić je zasnovao svoju misao o bogatstvu i lepoti sveta.
Mnogobrojna predanja, legende i priče, svojom mističnom ljepotom zasjenile su višegradskog dječaka i duboko se urezale u njegovo pamćenje i svijest budućeg stvaraoca.
Višegrad nije samo izvor njegovih doživljaja svijeta i uspomena, mjesto gdje je upoznao ličnosti koje će predstavljati inspiraciju za njegova prozna djela, već i mjesto gdje je napisao svoje prve značajne pripovijetke.
Veličanstvena ćuprija na Drini, zadužbina Mehmed-paše Sokolovića, inspirisala je Andrića da zapiše svoju antologijsku misao o mostovima:
Od svega što čovek u životnom nagonu podiže i gradi, ništa nije bolje ni vrednije od mostova. Oni su važniji od kuća, svetiji – jer opštiji od -hramova.
Osim u romanu “Na Drini ćuprija”, Andrić u svojim pripovijetkama sa višegradskom tematikom opisuje dramatične i burne istorijske događaje koji su presudno uticali na sudbinu mjesta i ljudi u ovoj pograničnoj varoši.
Niko kao Andrić nije poznavao život, mentalitet i navike Višegrađana različitih po vjeri, porijeklu i shvatanjima. Da nije Andrića hroničara da li bi smo znali da je stanovništvo ovog kraja oduvijek živjelo između prividno mirnih godina kada su stvarali “nešto” i onih nesrećnih kada su gubili sve?
Veza Andrića i Višegrada nikada nije prekidana. I ma gdje živio i hodio, Višegrad je za njega prvi grad, ne samo grad njegovog djetinjstva, nego grad koji je smatrao svojim.
Sve do svoje smrti Andrić je ostao prisno vezan za grad gdje je proveo djetinjstvo, dječaštvo i dobar dio mladosti.“

Reč priređivača

Okupivši Modiljanija, Pikasa, Kiki, Sutina, Mana Reja, Apolinera, Maksa Žakoba, Žana Koktoa, Mari Vasiljef, Majakovskog, Osipa Zadkina, Žorža Papazofa i mnoge druge, knjiga-kamera pred nama postaje deo živog pamćenja evropske kulture'

Vodič za crtanje prirode u najširem smislu, tj. domaćih i divljih životinja, voća i povrća, biljaka, pejzaža. Dati su i ključni metodi crtanja i materijali vezani za perspektivu, svetlost i senku.

Ako budete čitali ovu antologiju redom, onako kako su tekstovi poređani, od prvog prema poslednjem, dobićete najbolju predstavu o onome što sam želeo njome da postignem, a to je: da pokažem sve bogatstvo naše književnosti o filmu, tom fenomenu koji je svojom pojavom izmenio svet, ali je manje poznato u kojoj meri je njegovo prisustvo u ovoj sredini ostavilo traga u našoj literaturi.

Priručnik za crtanje fantastičnih bića i životinja, namenjen svim ljubiteljima fantastike, ali i profesionalnim umetnicima koji se bave razvojem video igara i animacije

Dozvoliti svojim talentima da ustanu i da se predstave, dati im prostora da se razmahnu, pre svega prostora u svom srcu, i pustiti svoj duh da slobodno šeta, to znači osloboditi sebe i svoju slobodu, to znači skinuti škrge i disati na pluća, biti svoj, jedinstven i neukalupljen, slobodan u odlukama i razmišljanjima. Ali to takođe znači i biti nesebičan i siguran u sebe, biti hrabar i odluke donositi sam, preuzeti kompletnu odgovornost za svoje postupke i pristati na mukotrpan rad. Jer sloboda je staza prepuna zamki i nije lako biti slobodan. Tamničara i utamničenih je veoma mnogo, a slobodnih tako malo.'

Prelomljeno povodom stogodišnjice dadaizma – ovo višedecenijsko istraživanje književno-arheološkog tipa svojevrsni je kolaž o Draganu Aleksiću srpskom i jugoslovenskom dadaisti (koji je 1922. godine, dakle pre sto godina objavio dve dadaističke publikacije Dada tank i Dada jazz. Radonja Leposavić srpski i evropski dadaizam (i šire) predstavlja obiljem nepoznatih činjenica, na moderan i vizuelno fascinantan način. Tekst i slika pretočeni su u kolaž/montažu čineći tako jednu uzbudljivu sintezu. I u književno-istorijskom i u vizuelnom smislu remek delo srpskog dizajna i srpske kulture.

Monografija o Geroslavu Zariću, scenografu koji je svojim delom obeležio srpsku i jugoslovensku pozorišnu scenu krajem 20. i početkom 21. veka, uzbudljiva je priča o životnom putu umetnika, počev od njegovog odrastanja, sazrevanja i porodičnog okruženja, do profesionalnog angažmana scenografa, slikara i profesora. Sve što je radio uvek je bilo prepoznatljivo. Bogato ilustrovana knjiga oslikava Gerin scenografski rad, koji obuhvata više od 200 realizovanih pozorišnih predstava, ali i značajan slikarski opus, upotpunjen porodičnim i profesionalnim fotografijama. Monografija je podeljena u pet tematskih poglavlja koja osvetljavaju biografiju umetnika, odabrane intervjue, reči reditelja, glumaca i teatrologa o Zarićevom radu, izbor iz kritika i izabranu teatrografiju, izložbe i nagrade koji svedoče o nesvakidašnjem stvaralačkom opusu.'

„Glumci, glumci... Čitavog života sam se, i mimo rada, družio sa glumcima, što nije baš uobičajeno za reditelja. Prosto osećam da smo od istog soja… Između dva kadra ima mesta i za šalu, pa tako provedeno vreme ostane svima u lepoj uspomeni.“

„Dobri moji glumci... Za vama ostaju i priče o vašim osobenostima, te puno šaljivih zgoda i neumrlih duhovitosti. Ova knjiga želi da otrgne od zaborava što više tih Tespidovih sledbenika. I da iznađem kako sam se ja našao među njima…“

Uz detaljan popis ostvarenih dela, podeljenih uloga i dobijenih nagrada, obilje anegdota nastalih tokom snimanja, putovanja i gostovanja, ova knjiga svedoči o nezaboravnim veličinama jednog vremena i u životu i na pozornici i na platnu…

Peto dopunjeno izdanje kultne „Ex Yu rock enciklopedije”, Petra Janjatovića. Poslednji tom enciklopedije koja se bavi rok scenom nekadašnje SFRJ i njenim akterima, obuhvata period od 1960. godine do decembra 2023. godine. Prva enciklopedija izašla je 1998. Ovo izdanje, u odnosu na prethodno, sadrži oko trideset novih enciklopedijskih jedinica.

Knjiga ima 404 strane. Ilustrovana je crno belim fotografijama, ali novost u ovom izdanju je kolorni blok. „Ex Yu rock enciklopedija” Petra Janjatovića predstavlja temelj profesionalnog pristupa jednom od najbogatijih vidova masovne kulture na ovim prostorima tokom proteklih šezdeset godina. Dodatni elementi, poput specijalizovanih sajtova, izbora muzičkih dokumentarnih filmova i TV-serija, kao i bibliografije, predstavljaju dodatni sloj informacija koji obogaćuje ovu enciklopediju. Sve ove komponente čine ovo delo sveobuhvatnim resursom za ljubitelje muzike, istraživače i sve one koji žele dublje da razumeju evoluciju ex YU rok scene.

„Nisam precizno brojao, ali Perina enciklopedija je knjiga od koje su srpske, hrvatske i ostale vikipedije možda najviše otimale - kroz citate ili cele biografije. Nije ni čudo: to je najveći katalog svega najvažnijeg u domaćem rokenrolu i njegovim rukavcima. Bez obzira na obilje datuma, brojeva i enciklopedijskih fraza koje na prvi pogled mitomanu poput mene mogu samo da smetaju, ta knjiga je bila i ostala sve - samo ne dosadno štivo. Ko želi tako da je čita, i dalje može da mu bude sanjarski vodič kroz najbolje hitove i legende, mitove i anegdote naše izmaštane „Sedme republike”.” - Goran Tarlać, novinar

„Ko danas traži pouzdane informacije o rok muzici, rok sceni i rok kulturi u bivšoj Jugoslaviji, ne mora tražiti dugo. Ne mora naučiti ni bosanski ni hrvatski ni crnogorski ni srpski. Ni slovenački. I u vikipediji na nemačkom, engleskom ili ruskom piše o dosta pevač(ic)a i bendova iz (ex) SFRJ. „YU rock enciklopedija” je jedna od glavnih izvora tih autorki i autora.” - Rudiger Rossig, novinar iz Berlina

„U svom prvom izlasku (Geopoetika 1998), ona je pratila scenu SFRJ logično do raspadne ‘91, a Srbije do sopstvenog polaska u štampu. No, živeći i razvijajući se sa svojim „predmetom”, pregledno je obuhvatila i većini teže dostupnu, prećutanu savremenost poslednje decenije pred smenu Milenijuma, kroz uporedne tokove razvoja i razdora pop / roka iz republika bivše Jugoslavije. /…/ Broj enciklopedijskih jedinica naravno nije ograničen, no uskoro bi od priraštaja (ko je nov ušao?) moglo postati zanimljivije - ko je ispao, koga je otrovao zakrivljeni zub vremena? Dodatni vetar hvataju „krila” – spisak specijalizovanih sajtova, izbor muzičkih dokumentarnih filmova i TV - serija, pa bibliografija...” - Dragan Kremer

Nikola Nestorović jedan je od najznačajnijih arhitekata u Srbiji, čije je stvaralaštvo obeležilo i obogatilo, beogradsku i srpsku arhitekturu tokom poslednje decenije devetnaestog i prve decenije dvadesetog veka. Iako je u istoriografiji prepoznat kao nosilac novog stila secesije, kao i da je njegov graditeljski opus imao uticaj na razvoj novije srpske arhitekture, celokupan stvaralački, naučni i stručno-publicistički rad, do sada nije bio predmet posebnog istraživanja. Ova disertacija ima za cilj da istraži sve aspekte delovanja Nikole Nestorovića, sa posebnim osvrtom na kontekst u kome je stvarao, kroz definisanje uticaja i izvora pod kojim su dela nastajala, kao i podsticajnih ali i negativnih uticaja sredine, koji su se odrazili na njegovo stvaralaštvo.
Težište rada je na rasvetljavanju pojedinačnih faza i pojava, poređenjem sa primerima iz okruženja, kao i iz sredina koje su mogle da imaju neposredni uticaj na njegovo profesionalno delovanje i graditeljski opus. U skladu sa predmetom i ciljevima istraživanje je temeljeno na istoriografskom metodu zasnovanom na prikupljanju, analiziranju, klasifikaciji i kvalifikaciji svih dostupnih primarnih i sekundarnih izvora od značaja za iscrpno istraživanje uloge i stvaralaštva Nikole Nestorovića. Do danas je poznato da je projektovao šezdesetosam objekata, uglavnom javne, poslovne i stambene namene, dok se u domenu sakralne arhitekture oprobao na dva projekta, odnosno konkursna rada.Stvaralačka delatnost od tri decenije i velika produktivnost, omogućili su sveobuhvatno sagledavanje, ne samo projektantskog opusa autora, nego i srpske arhitekture tog perioda i pojedinih njenih najznačajnijih primera, čiji je upravo Nestorović autor.
Obrazovan u duhu akademizma, a savremen u shvatanjima, tokom celog stvaralačkog rada kretao se između akademskih postulata i savremenih secesijskih težnji, pod uticajem sredine u kojoj je stvarao.Na početku karijere kanoni akademizma su mu poslužili kao sigurni i provereni oslonac, da bi kroz saradnju sa arhitektom Androm Stevanovićem, ostvario veću sigurnost i slobodu u individualnijem umetničkom izrazu.

O eliti se danas u svetu i kod nas dosta govori a da se praktično ne zna šta je to elita, koje su njene osobine, ko pripada eliti, šta ona znači za kulturu i društvo, koliki je njen uticaj, čemu ona doprinosi, zašto prema njoj postoji odbojnost, zašto mnogi vole da pripadaju eliti ili zbog čega se samoproglašavaju za elitu. Umetnička elita Natali Enik nudi relevantne i na činjenicama zasnovane odgovore na sva ova i danas aktuelna pitanja. Predstavlјajući rezultate svog istraživanja, autorka napominje da danas „od sociologije umetnosti s pravom očekujemo ambiciozniji projekat: da bude analiza vrednosti i predstava“ kao promenjivih društvenih kategorija. Isklјučujući etičke ili estetičke sudove, ovde se o umetnosti govori kao o veoma osvetlјujućem pokazatelјu vrednosti svojstvenih jednom društvu.

Kako se crtaju divovi,čarobjaci, ratnici, zmajevi. Od kostima i oružja do dinamičnih poza urađenih kako u tradicionalnim tako i u digitalnim medijima.

Autorka knjige je na vrlo potentan način prikazala šminkanje kao umetnost i kao struku. Preko vremena koja su bila i koja će tek doći upoznaje čitaoce sa značajem šminkanja za čoveka i njegovom odnosu prema trendovima prolaznosti i lepoti. Približava rituale ulepšavanja i sve ono što negde dubinski znamo o sebi, ali je neophodno da ga ponovo izronimo. U brzini vremena današnjice i površnosti ona se okreće negovanju lepote koja je unutar nas i koja je iskonska, nepobitna i koja izbija.

U dvotomnoj knjizi Mirka Zurovca Ontologija umetnosti prikazana je, uz ostale sadržaje, čitava evropska estetika, sve ono što je u njoj važno i nepobitno, stilom koji potpuno odgovara vrednostima ovih veoma značajnih teorijskih publikacija. U njima srećemo i ono što se obično naziva književno-umetničkom imanencijom, koju, kao pravu odrednicu za ovu tematiku, autor razvija s posebnog aspekta.Dva toma Ontologije umetnosti svojim obimom i bogatstvom sadržaja nadmašuju sva očekivanja. Stoga se ova knjiga zasigurno može smatrati jednim od najvrednijih dela koja su napisana u našoj filozofiji.